15/04/2026
Prije 13 godina sam otišla u Lisabon bez sigurnosti, bez plana, bez ikoga “svog”.
Samo ja, glas i potreba da ga stavim pred ljude koji znaju šta je fado.
Tijesna prostorija u fado kući Tasca do Chico, ljudi naslonjeni jedni na druge, miris vina i noći, žamor koji utihne čim neko zapjeva.
Stojim tu, među njima, sa glasom koji još traži svoje mjesto.
Ne poznajem nikoga. Ne znam pravila.
Ali znam zašto sam došla.
I u tom trenutku shvatam:
strah neće nestati, ali ja mogu pjevati i s njim.
Zatvaram oči, ne da pobjegnem, nego da ostanem…
i više nisam gost, već glas koji pripada.
Nisam tada znala…
ali tu je, tiho, počinjala Fadolinka.
