30/07/2026
Kako, majku mu svih starogrčkih i srpskih bogova, ne može da se desi da neko pogleda Nolanovu Odiseju, ode do knjižare ili klikne online i naruči ovo premudro delo i konačno ga pročita? Ili da se bar zainteresuje da vidi šta je homerovski heksametar? Pročita našu 'Liriku Itake'...
Okej slažem se, ima boljih filmova, boljih reditelja, ali čemu tolika mržnja?
Ili, kako neko ne počne da misli kako je, jebiga - 'f**k the ship!' - moguće da nekoga voliš, da čezneš da budeš sa njim, a da ti se usput nenadano dopadnu i druge žene? Kalipso? Kirka? Kako to?
Kako se ne zapitaš kako možeš muškarca koga voliš da držiš nadrogiranog lotosom, da mu namerno ne dozvoliš da se priseti šta stvarno voli, samo da ne bi otišao od tebe? Kako to?
Kako možeš da budeš takav licemer: da zavodiš, lažeš, da se ne plašiš ni boga - ili nepredvidivih okolnosti - da će te neko provaliti? Da se ne plašiš ljudi? Ili da misliš da nema luđih od tebe? Nema li?
Kako ne pomisliš: Bože, Nolane, što ne snimi duže onu scenu sa pesmom Sirena? Odisej vrišti, ne može da izdrži intenzitet žudnje. A mi ne čujemo ništa, samo vidimo jednog vojnika kako pliva ka svojoj iluziji i davi se. Kako to? Šta se dešava? Šta Odisej vidi, oseća u tom trenutku?
Bože srpski, grčki, rimski... Šta JA osećam? Da li me to podseća na nešto u mom životu? Ima li to veze sa mnom?
Kako ne pomisliš da je to isto kao kada u našoj književnosti mladi ljudi polude od pesme ili plesa vila? Šta pisac time želi da kaže? Da se glava gubi kada se pokrenu projekcije?
Ali ne filmske! Izgleda da su filmske projekcije slabije od naših psiholoških. Mozak je zauzet kritikovanjem i zavišću: kako je taj Nolan opet sve preveslao i uspeo da snimi sve IMAX kamerama. Kako je nagovorio producente i distributere da razviju novu tehniku snimanja dijaloga, nešto što do sada niko nije uspeo. Kako je samo opasan! Sve ih je preveslao, kao Odisej put do Itake!
Kako ne pomisliš: Bože, što mi je teško u ovom mom životu, u ovoj jebenoj državi i na ovom jebenom svetu, sa ovim jebenim "Nolanom". Zavidan sam! (F**k! Opet psujem kao Nolanovi glumci) Nego mi je lakše da mrzim baš tog nikakvog Nolana, koji pojma nema, a još mi je pojeo tri sata života i dve pljeskavice, inače bih uradio svašta pametno za ta tri sata. Glupi Nolan, a evo sada će i glupi Avgust, za par dana.
Mogao sam za to vreme da budem kod kuće sa decom. Da pokušam nežno, ali direktno, da ih pitam kako se osećaju u ovom ogavnom svetu?
Da li im neki drugar (drugarica), učitelj ili dečko (devojka) zagorčavaju život? A onda da ih još nežnije dovedem do toga da mogu da postave granice takvim ljudima, da ih razumeju, ako mogu, odnosno, da razumeju sebe. Ili da se jednostavno sklone od njih. Nije lako. Nije. Ali mogu da se sklone tek kada primete gde su sve učestvovali!
I tako, zapravo sam sve vreme mislila na ples i na pesmu vila, jer i ja sam neka vila Ravijojla!
A kako čovek može da vidi mrtve, koji izlaze iz zemlje, iako zna da su mrtvi? Da, može, i to se uglavnom zove krivica!
Kako dečak može da čezne za ocem koga nikada nije video, samo je slušao priče o tome koliko je veliki, a njega tako velikog nema pa nema, eto 20 godina! I kako mladić i čovek od takve čežnje i patnje može sebe da dovede u opasne situacije...
A što se Nolanovog filma tiče, žao mi je samo što glumci nisu govorili starogrčki i što scena sa Sirenama nije trajala duže. Gledala sam film sa ćerkom (starijom tinejdžerkom), obe smo uživale, prošao nam je u trenu. Još više mi je žao što ja ne znam starogrčki. Što ne znam bolje vlaški. Hebrejski. I još mnogo toga...
I samo još nešto.
Film je zasebno umetničko delo.
Ako hoćete da volite knjigu, volite knjigu. Ja je isto mnogo volim, učili smo da govorimo Homerovim heksametrom još na Akademiji, na predmetu zvanom „Dikcija“...
No, da se vratim na film. Film je zasebno delo! Ne mora, odnosno NE TREBA, da bude isti kao knjiga, najtačnije rečeno: ne može da bude kao knjiga - ne može da bude toliko literaran i opisan, za to služi vaša imaginacija! Film dodatno ostavlja prostor za lične projekcije (ovo sam htela da kažem prevoditeljici koja se isto žalila na Nolana, prevod joj je mnogo dobar - jeste, a Nolan joj je sve pokvario! Srušio joj Itaku).
I za kraj - Met Dejmon. Nisam ga volela kada je bio klinac. Sada mi se baš dopao. Nekako je počeo čak i fizički da liči na Nolana.
Ma opasan je taj Nolan.
A Penelopa... lepa, lepa, lepa. Oči...
Bože, kako neko može da se rodi tako lep kao Anne Hathaway?
I da, neke žene mogu biti verne, mogu biti lepee, a mogu i neki muškarci, i jeste, to je baš lepo!
Pogledajte film manje besni. Opustite se. I mislite malo više o sebi, a manje o Nolanu.
Pri tom je Nolan (meni) i dobar frajer.
Ali je zauzet. (U tom smislu više mi izgleda kao Penelopa, nego kao Odisej, mada, ko bi ga znao.)
Eto još jedne slatke patnje.
"F**k the ship!"
A još jedan stari Grk želi nešto da vam kaže:
"Ithaka gave you the marvelous journey.
Without her you wouldn't have set out.
She has nothing left to give you now.
And if you find her poor, Ithaka won’t have fooled you.
Wise as you will have become, so full of experience,
you’ll have understood by then what these Ithakas mean."
Jer:
"...ili nam život nešto novo nosi,
a duša nam znači jedan stepen više,
nebu, što visoko, zvezdano, miriše,
il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve, đavo nosi."
1919, Crnjanski.
